| U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. U Srbiji postoje retki centri Papir servisa gde možete da odnesete stari papir i u zamenu za njega da dobijete sitan novac. Takođe ne postoji centar za recikliranje stakla i godišnje se baci na stotine hiljade flaša, iako bi staklo moglo ponovo da se koristi. Danas kada je situacija stabilnija i Srbija se bori za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, pridaje se više pažnje zaštiti životne sredine. Država je usvojila nacionalnu strategiju za upravljanje otpadom, koja će u potpunosti uvesti evropske standarde u oblasti recikliranja otpada do 2019.Srbija trenutno reciklira između sedam i osam odsto komunalnog otpada — staklo, drvo, plastiku i metal. U EU, zavisno od vrste materijala, između 60 i 80 odsto otpada se reciklira (podatak resornog ministarstva).Prema evropskim standardima trebalo bi reciklirati četiri kilograma elektronskog otpada po glavi stanovnika, a u stvarnosti se reciklira 0,5 kilograma. Napredovali smo u recikliranju automobilskih akumulatora. Reciklira se 80 odsto, ali na drugoj strani, baterije koje se koriste u domaćinstvima se gotovo uopšte ne recikliraju (podatak resornog ministarstva). Takođe, prema standardima EU trebalo bi reciklirati 95 odsto neupotrebljivih vozila. Nema preciznih podataka o tome koliko se takvih vozila reciklira u Srbiji, ali smo gotovo sigurno daleko od evropske norme. Da Srbiji predstoji veliki posao u pogledu upravljanja otpadom pokazuje i cinjenica da postoji 3.251 nekontrolisana deponija, uglavnom u ruralnim oblastima. Građani moraju biti bolje upoznati sa recikliranjem da bi se situacija popravila, kao i da lokalne vlasti moraju da obezbede veći broj kontejnera za sortiranje otpada.Recikliranje je nešto što se u Srbiji aktivno sprovodi tek nekoliko poslednjih godina. Samim tim, rezultati se ne mogu očekivati preko noći. Nemoguće je odmah ostvariti rezultate na kojima su razvijene zemlje radile decenijama, u situaciji kada smo tek na početku. Procenjuje se da je „tržište sekundarnih sirovina vredno 350 miliona evra godišnje, a u ovom trenutku stotinak hiljada ljudi radi na prikupljanju raznih vrsta otpada. U svetlu tog podatka, a osvrćući se na sve prethodno navedene činjenice, naša organizacija sprovela je organizovane edukacije sa mladima na temu reciklaže kao poslovnog potencijala. U saradnji sa oblasnim stručnjacima organizovali smo dva ciklusa edukacije za ukupno 20 mladih od 18 do 35 godina. Edukacija je pored samog pojma reciklaže i njenih ekoloških aspekata, naročito tretirala ekonomski i poslovni aspekt iste i obuhvatila i teme posvećene pokretanju biznisa sa aspekta poslovne šanse. Edukacija se u jednom svom delu osvrnula i na postupanje sa plastičnim otpadom i mogućnošću za pokretanje biznisa upravo sa ove tačke stanovišta. Podizanje nivoa svesti i znanja mladih o reciklaži je bio cilj programa projekta koji je ostvaren u velikoj meri. Realizaciju projekta je podržao Grad Novi Sad, Gradska uprava za zaštitu životne sredine. |
info4youth
December 4, 2022
