Ivanka Petrović Acin (1925-2011) bila je srpska vajarka čiji je životni i umetnički put duboko povezan sa Novim Sadom. Rodila se 14. oktobra 1925. godine u Novom Sadu, i tu je provela veći deo stvaralaštva, prenoseći u kamen, gips, metal i javni prostor duh epohe i osećaj za oblik i prostor.
Obrazovanje i početci
Ivanka je studirala vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je usavršila tehniku i razvila svoj umetnički izraz. Posle završenih studija, vratile su se u Novi Sad, gde je započela dugogodišnju karijeru. Veština, estetika i smisao za detalj bili su joj česti saputnici u radu.
Izlaganja i značajne postavke
Tokom godina, učestvovala je na brojnim izložbama: izlaganjima udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine, u sali Galerije Matice srpske i na izložbama „Skulptura u slobodnom prostoru“. Jedna od značajnih priredbi bila je izložba „Poklon zbirka Ivanke Acin“ koja je prikazala dela koja je sama darivala svojim sugrađanima, kao i izložba sa studijama i skulpturama karakterističnim za njen stil.
Kreativnost i javni rad
Ivanka Acin nije se zadržala samo u studiju — izradom spomenika, bista i javnih objekata ostavila je trajne prizore u prostoru grada. Jedna od njenih poznatih bista je bista pesnika Branka Radičevića u Novom Sadu, izrađena 1953. godine, koja i danas stoji kao sećanje na književnika, ali i kao znak da je vajarka predala umetnost javnom prostoru i delovala kroz nešto što je vidljivo i pristupačno svima.
Nastavnički rad i uticaj
Pored sopstvenog stvaralaštva, Ivanka je predavala kao profesorka u Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu. U tom svojstvu prenosila je znanje novim generacijama — ne samo tehniku vajanja, već i osećaj materijala, prostora, skulpturnog oblikovanja, rukovanja javnim prostorom i skladom oblika. Njeni studenti su se divili njenom udelu u javnim projektima i njenoj sposobnoći da pretoči ideju u oblik koji traje.
Nasleđe
Ivanka Petrović Acin preminula je 31. oktobra 2011. godine u Novom Sadu, ostavljajući bogato i trajno nasleđe. Njene skulpture i biste i dalje krase javni prostor; njen rad se može videti u Galeriji Matice srpske, ali i kroz „zbirku Ivanke Acin“, koja nosi njeno ime i čija izložba svedoči o tome kako je jedna vajarka uspela da svojim delom postane deo kulturne memorije grada.
Ivanka Acin je primerak umetnice koja je znala kako umetnost čine vidljivom, dopirljivom i dejstvovanjem — svojim radom pokazala je da vajarstvo nije samo oblik, već priča koja ostaje u prostranstvu, u ljudskim osećajima, u sećanju grada.
