Danica Jovanović (1886–1914) bila je jedna od retkih žena slikara na početku 20. veka u Srbiji, čija je umetnost i stvaralaštvo osvetlilo put modernim idealima i strasnoj predanosti delu, ali i čiji život prerano prekinuo burni istorijski tok.
Rođena je u selu Beška, u jednoj seoskoj porodici, peto dete, gde je od malih nogu pokazivala interesovanje za boje i oblike. Iako okolnosti nisu bile uvek naklonjene mladoj umetnici, videla se u njenim crtežima i prvim slikama sposobnost koja nadmašuje lokalne norme — želja da obuči paletu, da prenese svetlost i senke, da nacrta ljude i pejzaže sa tišinom i dubinom.
Kada je došla u Novi Sad, dobila je podršku profesora u višoj devojačkoj školi, kao i od žena iz lokalne dobrotvorne zajednice. Bila je jedna od učenica koja je bila upisana u Višu devojačku školu u Novom Sadu, gde je razvila prve tehnike crtanja i slikanja pod stručno vođstvom. Zatim je nastavila obrazovanje u Beogradu i kasnije u Minhenu, gde je u Ženskoj akademiji za slikanje (Women’s Academy of Painting) usavršavala rad pod uticajem savremenih tokova.
U periodu studija, kao i tokom letnjih raspusta u Beški, Danica je slikala intenzivno — portrete, scene iz seoskog života, prizore prirode i ljude koji su je okruživali. U njenim delima vidljiva je osećajnost, ljubav prema boji i svetlu, ali i sposobnost izražavanja emocije kroz pojedinačne pokrete i položaje likova. Često se pojavljuju motivi dva sveta — seoska tišina i urbana energija — koji se sudare u njenim slikama.
Kada je 1914. počeo Prvi svetski rat, život joj je bio oštećen dramatičnim istorijskim okolnostima. Jedna od tih tragičnih činjenica jeste da je zbog patriotičkih stavova i aktivnosti, koja su pojedini videli kao suprotstavljanje okupaciji, uhapšena u Beški i odvedena u Petroradski tvrđavu, gde je streljana 12. septembra 1914. godine. Svojim činom i svojim životom postala je simbol umetničke hrabrosti i žrtve.
Uprkos kratkom životu (imala je samo 28 godina), Danica je ostavila izuzetan umetnički zaveštaj — stotinak slika, crteža i studija, koji svedoče o njenom talentu i potencijalima. Njena dela danas se čuvaju u kolekcijama u Vojvodini i Novom Sadu, i predstavljaju jedan od značajnih segmenata srpske umetnosti među dva rata.
Danica Jovanović nije bila samo slikarka — bila je mlada umetnica koja je svojom strasnošću i delima pokušala da spoji unutrašnje i spoljašnje, prirodu i čoveka, i da pokaže da umetnost može da prkosi vremenu. Novi Sad i Vojvodina pamte je kao jednu od prvih modernih slikaraka, čiji je glas prekinut, ali čija energija i lepota ostaju živi deo kulturne baštine.
