Biserka Cvejić (1923–2021) bila je jedna od najvećih operskih pevačica koje je Srbija dala svetu. Njen duboki mecosopran i harizma doneli su joj nastupe na najprestižnijim scenama poput Metropoliten opere u Njujorku, Bečke državne opere i milanske Skale. Ali, uprkos međunarodnoj karijeri, značajan deo njenog života i rada vezan je za Novi Sad, gde je kao profesorka oblikovala generacije mladih pevača.
Karijeru je započela u Beogradu pedesetih godina prošlog veka. Već nakon nekoliko godina istakla se interpretacijom Verdijevih i Bizeovih heroina, a ubrzo je dobila stalan angažman u Bečkoj državnoj operi, gde je provela dve decenije. Tamo je pevala više od 1800 predstava i stekla titulu „kamerzengerin“, najviše zvanje koje jedan umetnik može dobiti u Austriji.
Iako je osvajala aplauze u svetu, Cvejić je ostala duboko povezana sa domovinom. Po završetku aktivne karijere vratila se u Srbiju i posvetila pedagoškom radu. Od osnivanja Akademije umetnosti u Novom Sadu, bila je jedna od njenih najuglednijih profesorki. Njen kabinet bio je mesto gde su studenti, često puni straha od velikog imena, ubrzo otkrivali koliko je njena stroga kritika uvek dolazila uz topao savet i ohrabrenje.
Biserka je verovala da je njena dužnost da mlade umetnike pripremi ne samo tehnički, već i psihički za scenu. Insistirala je na disciplini, ali je istovremeno podsticala individualnost i lični pečat svakog studenta. Upravo zahvaljujući tom pristupu, iz njene klase izašli su mnogi umetnici koji su nastavili njen put na velikim operskim scenama.
Novi Sad pamti Biserku Cvejić ne samo po koncertima i javnim nastupima, već i po ličnoj posvećenosti studentima. Često je isticala da je njen najveći uspeh – nasleđe koje ostavlja kroz učenike. Za grad je predstavljala živu vezu između lokalne kulturne scene i najvećih svetskih pozornica. Njen glas ostao je snimljen na brojnim pločama, ali je njen duh nastavio da živi u Novom Sadu, kroz glasove mladih umetnika koje je oblikovala.
